Postoje procedure kroz koje prođe svaka beba, bez izuzetaka. To je na primer, analiza krvi koju bebi uzimaju iz pete. Zašto, pitate se, bodu tako malo biće u njegovu sićušnu petu? Odgovor je jednostavan i logičan: upravo ovakva analiza omogućava da se utvrdi boluje li beba od nekih retkih, ali veoma opasnih bolesti, kao što su fenilketonurija i hipoterioza. Stvar je u tome da se pri ranom postavljanju dijagnoze izbegavaju kasnije teške posledice. Ako se na vreme, tj. odmah po rođenju, odredi terapija, bolest se ne razvija dalje. Analiza krvi koju su uradili u porodilištu, kasnije šalju dalje, u specijalizovane laboratorije. Rezultat dobijate najkasnije do navršenog bebinog prvog meseca. Ukoliko se otkrije neka bolest, saradnici laboratorije odmah obaveštavaju roditelje. Na ovome se davanje injekcija, nažalost ne završava.

Bebu „bocnu“ još dvaput. Prvi put je već svima poznat vakcina be-se-že (protiv tuberkuloze) koju daju u kožu na spoju spoljnjne i zadnje strane leve nadlaktice. Druga je vakcina protiv hepatitisa B. Nijedna injekcija se ne daje tek tako, da bi se dala, već postoje opravdani razlozi: sve je rašireniji hepatitis B, i ovo je dobar način da se naši najmlđi zaštite. Imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se vakcinom koja je proizvedena metodom genetskog inženjeringa. Vakcinisanjem se obuhvataju – novorođenčad HbsAg pozitivnih majki, u prvih 2-12 časova, a najkasnije 24 sata po rođenju - deca od navrešena dva meseca do navršenih 15 meseci života.

Mada i one bebe koje nikada nisu na sve četiri istraživale svet oko sebe sasvim lepo i lako prohodaju, pa začas nadoknade propuštena saznanja, devet od deset beba po nekim statistikama prvo propuzi, pa tek onda prohoda.

Prvo i osnovno pravilo za razumevanje ove aktivnosti je sledeće: što je beba uspešnija u prevaljivanju razdaljina s jednom tehnikom, to ima manje potrebe da uvežbava novi repertoar. Dakle, beba koja se usavrši u puzanju na trbuščiću, može komotno da preskoči sledeću fazu, puzanje na rukama i kolenima, da se uspravi i prohoda. Ali pođimo razvojnim redom.

KOTRLJANJE
Čak i pre navršenog šestog meseca, beba je u stanju da se otkotrlja s kraja na kraj sobe. Operacija po pravilu šokantna za naivne roditelje  koji uglavnom nisu ni svesni koliko su njihovi "bespomoćni zavežljaji" u stvari pokretljivi.

PUZANJE UNAZAD
Da bi uopšte krenule "napred, u život", bebe prvo moraju da savladaju "rikverc-tehniku". Naime, bebama su uvek ruke snažnije od nogu, a u životu je, kao što je poznato, lakše gurati nego vući teret. Čim savladaju "rikverc-tehniku", bebe su spremne za puzanje.

Do tri, tri i po godine dete je usredsređeno samo na sebe i sopstvene potrebe. Evo kako ćete da naučite svoje dete da deli igračke s drugim mališanima.

To je moja lopta! Ne smeš da je diraš!

Koliko ste puta čuli ovu ili neku sličnu rečenicu u parku, na plaži, na igralištu ispred zgrade? Deca vrlo često ne žele da dele svoje igračke s drugom decom i mnoge roditelje nervira i brine njihov sebičluk.
- Iza te vrste egoizma ne krije se loš karakter ili nevaspitanje - objašnjava profesorka psihologije Đana Skeloto u tekstu koji prenosimo iz italijanskog časopisa za roditelje „Insjeme". - Dete se samo plaši da će ostati bez stvari do kojih mu je stalo, a pošto je spontano, ono otvoreno izražava podozriv stav.
Ipak, šta u takvim situacijama može da se učini?

U prodavnicama se može naći mnogo različitih vrsta vode ali nisu sve jednake. Što više, znatno se razlikuju po svojim karakteristikama. Nije sva voda pogodna za novorođenče iako može biti vrlo kvalitetna za odrasle.
U izboru vode za novorođenče važno je da voda ne sadrži puno minerala – treba koristiti oligomineralnu vodu jer sadrži malo soli. Bubrezi novorođenčeta još su nezreli i ne smeju se opteretiti većom količinom minerala. Ukratko, voda za novorođenče sme sadržavati od 50-150 mg minerala na litru, t.j. mora biti oligomineralna.

Pri izboru vode u boci, odnosno tetrapaku, uvek pročitajte etikete kako bi bili sigurni u pravilan izbor. Velike firme koje proizvode dečju hranu imaju u ponudi vodu namenjenu bebama koja je oligomineralna kao na primer Humana voda za bebe.

Ne preporučuje se za pripremu dečjeg zamenskog mleka – mlečne formule, voda iz slavine. Iako je uglavnom to pitka i kontrolisana voda, ona može opteretiti dečji organizam, a sadrži i veću količinu hlora i drugih dodanih materija za pročišćavanje koje i menjaju ukus zamenskog mleka (hlor!). Osim toga, voda iz slavine sadrži i veću količinu kamenca što može ponekad nepovoljno delovati na nežni organizam deteta.

Kombinacija namirnica je izazvala veliko interesovanje široke javnosti. Potrebno je znati da, za razliku od odraslih, u bebinom ručku uvek treba da budu zastupljene namirnice izvori skroba i namirnice izvori proteina, pored drugih dodataka. Hrana obuhvata mnoštvo složenih i raznovrsnih proizvoda biljnog, životinjskog i mineralnog porekla.  Međutim, značajno je ne samo izvršiti pravi izbor namirnica, već i poboljšati njihovo varenje i iskorišćavanje u organizmu. Zato je važno pravilno kombinovati namirnice u jednom obroku i pravilno ih pripremiti.

Pripremanje hrane, tehnika i kulinarska obrada treba obroke da prilagodi kapacitetu i funkcijama digestivnog trakta odojčeta. Hrana za odojčad treba da je:

• visoko energetska - zbog ubrzanog rasta mala deca imaju potrebu za dodatnom energijom;

• lako svarljiva prva hrana treba da bude kašasta i laka za varenje. Kasnije, sa razvojem digestivnog sistema, uvodi se postepeno čvršća hrana;

• najboljeg kvaliteta (po mogućstvu iz organske proizvodnje);

• birati sveže i zrele namirnice, izuzetno (zimi) koristiti
zamrznute namirnice.

MULTIMIKS PRINCIP (način kombinovanja namirnica)
Da bi se pravilno razvijala i rasla, odojčad i mala deca treba da dobijaju obroke sastavljene od različitih grupa namirnica, što se naziva multimiks princip.

Ne tako davno, davanje mlečne formule bebama od prvog dana, umesto dojenja je bila česta pojava. Danas znamo koliko blagotvorno dejstvo na zdravlje deteta ima majčino mleko i da mlečnu formulu valja davati isključivo onda kad dojenje ne postoji kao opcija. Ako morate da upotrebljavate formulu, ima nekoliko različitih vrsta, tako da možete da birate.

Prioritet u ishrani odojčeta imaju adaptirane formule kravljeg mleka. Zbog čitavog niza nedostataka obično, neadaptirano kravlje mleko se ne preporučuje za ishranu odojčeta, posebno ne u prvih šest meseci života.

U nekim zemljama, posebno u SAD, dosta se koristi i formula bazirana na proteinima soje, jer ne sadrže belančevine životinjskog porekla, koje se povezuju sa grčevima beba i inzulin – zavisnim dijabetesom. Kod nas se sojino mleko najčešće koristi kod odojčadi starije od šest meseci sa intolerancijom proteina kravljeg mleka, a pošto ne sadrži laktozu daje se i kod intoleracije mlečnog šećera i galaktozemije.

Adaptacija kravljeg mleka za ishranu odojčeta obuhvata čitav niz tehnoloških postupaka kojima se ono po sastavu maksimalno približava majčinom. Mlečna mast se potpuno ili delimično zamenjuje biljnim uljima. Dodaju se ugljeni hidrati, vitamini i minerali, a smanjuje sadržaj belančevina. Smanjuje se koncentracija natrijuma i poboljšava odnos kalcijuma i fosfora što je od značaja za izgradnju kostiju. Neke formule su obogaćene gvožđem.

Adaptirane formule spadaju u kategoriju kompletne hrane, tj. sadrže optimalnu količinu hranljivih materija neophodnih za normalni rast i razvoj odojčeta. Zbog nedovoljne količine cisteina i taurina u odnosu na majčino mleko, ove esencijalne aminokiseline se dodaju mlečnoj formuli.

Znali ste već na osnovu prethodnih pregleda ultrazvukom, a to je potvrđeno i pregledom posle rođenja, da je vaša beba normalna, lepo formirana i da je kod nje sve na svom mestu.
„Standardna“ beba je dugačka 50 cm i teška oko 3,2-3,3 kg. Ali, ovo su samo prosečne vrednosti. Beba od 48-49 cm i od 2,8 kg podjednako je normalna kao i ona od 52 cm i 3,8 kg.

Postoje velike individualne razlike. U zavisnosti od ranga trudnoće, stanja uhranjenosti bebe, od toga koliko je nošena, i da li postoji mali edem, ove vrednosti su promenljive. Ali, sve dok su u okviru normi, one nemaju nikakvog uticaja na budući razvoj.

Mnoge majke se žale da je njihovo dete u trećoj godini mršavo, napominjući da je na rođenju imao veliku težinu. Između ove dve pojave ne postoji nikakva veza. Jedino možda dužina tek rođene bebe može biti jedan od elemenata procene buduće visine, u meri u kojoj ona održava mogućnosti rasta, već izražene u toku života u materici. Meri se takođe i obim lobanje i grudnog koša.